Ko je bolji: Indijski HAL Tejas ili kinesko-pakistanski JF-17? Borba za prevlast

U visoko rizičnom okruženju savremenog vazdušnog ratovanja, dva laka borbena aviona domaće proizvodnje iz južne Azije — pakistansko-kineski JF-17 Tander (Thunder) i indijski HAL Tejas (sanskritska reč - moć, snaga, vatra) - izdvojili su se kao strateški simboli koji predstavljaju različite nacionalne doktrine, industrijske puteve i geopolitičke orijentacije.

JF-17, poznat u kineskoj oznaci kao FC-1 Šaolong (Xiaolong - Mali zmaj), rezultat je strateške saradnje između Pakistanskog vazduhoplovnog kompleksa (PAC) i kineske kompanije Čengdu (Chengdu Aircraft Corporation - CAC). Njegova svrha je bila da zameni zastarele pakistanske avione Miraže i avione F-7 modernom, ekonomičnom višenamenskom platformom. Od početka je projektovan s fokusom na pristupačnost i jednostavnost. JF-17 je evoluirao u snažan avion 4.5 generacije, a najnovija varijanta Block III sadrži AESA radar, naprednu avioniku i pristup kineskim najmodernijim raketama za borbu van vizuelnog dometa.

Preporučujemo

S druge strane, HAL Tejas, plod višedecenijskog indijskog programa lakog borbenog aviona stoji u centru strategije Nju Delhija za tehnološku samostalnost u vazduhoplovstvu. Tejas predstavlja tehnološki iskorak za indijsku odbrambenu industriju — projektovan je za agilnost, nisku radarsku uočljivost, modularnu arhitekturu i buduću nadogradivost. Najnovija verzija, Tejas Mk1A, uključuje izraelski AESA radar, poboljšane sisteme elektronskog ratovanja i proširene višenamenske sposobnosti.

Strateška filozofija

Iako oba aviona spadaju u istu kategoriju lakih višenamenskih lovaca, odražavaju potpuno različite filozofije — JF-17 je funkcionalan, ekonomičan i namenjen izvozu, uz kinesku političku i vojnu podršku, dok je Tejas simbol suvereniteta i domaće inovacije na duže staze.

Razvoj JF-17 je bio motivisan hitnom potrebom Pakistana da pod budžetskim ograničenjima uvede moderan avion koji bi zamenio zastarelu flotu. Kina je ponudila kolaborativno rešenje koje je omogućilo brz razvoj, otpornu logistiku i političku podršku.

Tejas je, s druge strane, nastao kao odgovor Indije na iskustva iz sukoba u Kargilu, kada se pokazalo da je zavisnost od uvoza vazduhoplovne tehnologije strateški neodrživa. Cilj je bio razvoj visoko agilnog, višenamenskog aviona sa minimalnom zavisnošću od stranih komponenti — što je delimično postignuto, jer ključni podsistemi i dalje dolaze iz uvoza.

Foto: Shutterstock

Dizajn

JF-17 ima konvencionalno krilo delta oblika s pokretnim horizontalnim repnim površinama, a koristi ograničene količine kompozitnih materijala radi lakše proizvodnje i održavanja — što je postignuto nauštrb smanjene radarske uočljivosti i veće masovne proizvodnje.

Tejas koristi delta-krilo bez repnih površina (tailless) i više od 45% njegove konstrukcije čine kompoziti, što smanjuje njegov radarski odraz, težinu i poboljšava aerodinamičku efikasnost i preživljavanje u borbi.

Pogon

JF-17 Block III pokreće ruski RD-93MA turboventilatorski motor koji pruža snagu, ali ima veću infracrvenu emisiju i lošiji odnos potiska i težine u poređenju s modernim zapadnim motorima. Kina razvija sopstveni motor WS-13 kao buduću zamenu.

Tejas Mk1A koristi američki motor GE F404-GE-IN20, koji je pouzdaniji, čistijeg sagorevanja i lakše nadogradiv — što je posebno važno za planirani prelazak na GE F414 motor u budućoj varijanti Tejas Mk2.

Foto: Shutterstock

Interfejs

JF-17 Block III je opremljen kineskim KLJ-7A AESA radarom, koji omogućava istovremeno praćenje više ciljeva, veću otpornost na ometanje i kompatibilnost s kineskim dalekometnim raketama.

Tejas Mk1A koristi izraelski EL/M-2052 AESA radar, koji se smatra zrelijim i sposobnijim u realnim borbenim uslovima. U kombinaciji sa digitalnim fly-by-wire sistemom, naprednim borbenim računarima, Tejas pruža visok stepen situacione svesti i spremnosti za elektronsko ratovanje.

Naoružanje

Glavna prednost JF-17 je integracija kineske rakete PL-15 za borbu van vizuelnog dometa, čiji domet prelazi 200 km — što mu daje prednost u dalekometnim sukobima.

Tejas je trenutno ograničen na indijsku raketu Astra Mk1 (dometa 80–110 km), uz buduću integraciju Astra Mk2, ali još uvek nema sposobnost koja bi parirala PL-15. Ipak, Tejas proširuje svoje višenamenske sposobnosti pametnim bombama, klizećim projektilima i budućom integracijom BrahMos-NG za precizne udare.

Kokpit i interfejs

Kokpit JF-17 nudi digitalne prikaze, kacigu sa prikazom podataka (HMD) i pojednostavljenu kinesku avioniku fokusiranu na smanjenje opterećenja pilota i efikasnost u borbi.

Tejas nudi napredniji interfejs sa širokougaonim HUD-om, boljom ergonomijom i potpuno digitalnim kontrolama leta, što omogućava visoku upravljivost i veću situacionu svest pilota.

Brzina i manevrabilnost

JF-17 dostiže maksimalnu brzinu blizu 1.6 Maha što je dovoljno za presretanje i višenamenske misije, ali mu nedostaje sposobnost manevrisanja pod velikim uglovima napada potrebna za savremene dominacije u vazduhu.

Tejas, nasuprot tome, poseduje izuzetnu upravljivost, sposoban je za ekstremne manevre zahvaljujući dizajnu sa statičkom nestabilnošću i naprednim kontrolnim sistemima.

Foto: Shutterstock

Radarski odraz

Radarski odraz JF-17 ostaje visok zbog metalne konstrukcije, iako Block III ima unapređenja u protivmerama i upravljanju potpisom.

Tejas, građen s ciljem smanjene uočljivosti, ima znatno niži radarski odraz zahvaljujući kompozitima i aerodinamičnim oblicima, uz napredniji EW i sistem za ometanje, što mu daje veću sposobnost preživljavanja na bojnom polju.

Cena i dostupnost

Cena po jedinici za JF-17 je između 25–32 miliona dolara, što ga čini cenovno vrlo konkurentnim. Već je izvezen u Mjanmar i Nigeriju, dok su pregovori sa Irakom i Azerbejdžanom u poodmakloj fazi — uz podršku kineskog državnog finansiranja, političke podrške i brzih isporuka.

Tejas, sa cenom između 40–45 miliona dolara, privukao je pažnju Argentine, Egipta i Filipina, ali još nije zaključio nijedan izvozni ugovor, što se pripisuje složenosti lanca snabdevanja, zavisnosti od stranih komponenti i sporijim procesima nabavke.

Foto: Shutterstock

Strateški značaj

JF-17 je postao ključni stub pakistanske vazdušne doktrine — sa velikim brojem letova, brzom opskrbom i savremenim BVR sposobnostima, što je ključno s obzirom na stalne tenzije s Indijom i ograničeni vojni budžet.

Tejas, iako sporiji u operativnom uvođenju i izvozu, predstavlja srž indijske strategije za tehnološku nezavisnost u vazduhoplovstvu, kao i ambicije za interoperabilnost sa Zapadom, domaću strukturu snaga i razvoj visokotehnoloških vojnih sposobnosti.

(Aero.rs)